01.09.2019.

Српско тржиште непокретности у првој половини 2019. тешко 1,8 милијарди евра

Нове власнике у Србији има око 47.000 непокретности. Толико је у првој половини 2019. године склопљено купопродајних уговора који је обрадио Републички геодетски завод, а њихова укупна новчана вредност износи чак 1,8 милијарди евра, што је 12% више у односу на исти период лане када је то било 1,6 милијарди.

Иако је обим продаја нешто смањен у односу на исти период прошле године када је склопљено 48 хиљада купопродајних уговора, тренд показује да је цена самих непокретности порасла, имајући у виду пораст укупне новчане вредности за 200 милиона евра. То је остварено због раста продаје непокретности у новоградњи и то за 13%, а уобичајено је да новоградња има више цене у односу на староградњу.
Треба напоменути и да је за прву половину 2019. карактеристично да су све прометоване непокретности уписане у катастар непокретности, захваљујући примени Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова.
Више од половине новчаних средстава обрне се на некретнинама у Београду и то 995 милиона евра што је значајан раст у односу на 830 милиона евра у првој половини 2018. 
По промету, први након Београда је Нови Сад, а вредност тржишта износи 194 милиона евра. У истом периоду лане вредност је била 185 милиона евра. 
Затим по вредности тржишта следе Ниш са 46 милиона евра, Суботица са 32 милиона евра, Панчево са 25 милиона евра и Крагујевац са 24 милиона евра.

ШТА СЕ И ГДЕ НАЈВИШЕ КУПУЈЕ

Од укупног трговања непокретностима чак 27% се одвија у главном граду Београду, а 36% у Војводини.
У Србији су за куповину најтраженији станови (47%) што је знатно више него у истом периоду прошле године када су станови у трговању имали удео од 33 %. У трговини становима обрне се скоро половина укупних новчаних средстава, односно 850 милиона евра (у првој половини 2018. то је било 775 милиона евра). 
Куће су у Србији мање тражене од станова и представљају 13% удела на тржишту.
Пољопривредно земљиште чини 20% укупног трговања непокретностима. Новчана вредност тржишта пољопривредног земљишта је око  87.6 милиона евра, док је у истом периоду лане тржиште пољопривредног земљишта имало вредност око 72 милиона евра, а удео у укупном тржишту непокретности био је 20%. Највише цене у Србији, пољопривредно земљиште постиже у Бачкој. Треба приметити и да је у читавој Србији, изузев Београда, вредност просечне цене за пољопривредно земљиште порасла. 
Интересантно је да када размишљамо о Београду и тржишту непокретности, обично мислимо на трговање становима, али у главном граду у понуди се може наћи и пољопривредно земљиште, а просечна цена у првој половини 2019. године била је 3850 евра по хектару, док је лане у истом периоду била 3950 евра по хектару.
ЦЕНЕ КВАДРАТА СТАНОВА, ГАРАЖА, ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА
Најскупљи квадрат у Србији и у 2019. години је на ексклузивној локацији Београда на води и коштао је 7.918 евра, а укупна цена стана била је 973.888 евра. У старој градњи највиша цена по квадрату плаћена 3.600 евра за стан у улици Краља Петра, док је највише новца за стан у староградњи 870.000 евра издвојено за непокретност површине 343 м у близини општине Нови Београд.
Највише плаћена кућа, продата са окућницом, у првој половини 2019. године, достигла је цену од 2.988.00 евра, а налази се на територији општине Савски венац, на Топчидерском брду.
Цену од 2.680.000 постигао је пословни простор од 1.600  м ² на централној градској локацији, у близини зграде Народне скупштине.
Интересантно је да је цена једне гараже на Дорћолу достигла цену од 30.000 евра, што је готово као цена гарсоњере у неком мање атрактивном делу града.
Преглед највиших постигнутих цена по метру квадратном је дат у следећој табели.

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/tabela1.PNG

 

ПРОСЕЧНЕ ЦЕНЕ И РАСПОНИ ЦЕНА ПО МЕТРУ КВАДРАТНОМ ЗА СТАНОВЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 2019. ГОДИНЕ

Обрачун просечне цене на територији је извршен након хомогенизације података. Хомогенизација је постигнута искључивањем резултата код којих је очигледно да су на цену утицале околности које нису последица тржишта већ су специфичне за трансакцију („екстремне цене“).
Тренд цена је одређен у односу на прво полугодиште 2018. године.

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/tabela2.PNG

 

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/tabela3.PNG

 

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/tabela 4Nn.PNG

 

ПРОСЕЧНЕ ЦЕНЕ И РАСПОНИ ЦЕНА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 2019. ГОДИНЕ

Обрачун просечне цене на територији је извршен након хомогенизације података. Хомогенизација је постигнута искључивањем резултата код којих је очигледно да су на цену утицале околности које нису последица тржишта већ су специфичне за трансакцију („екстремне цене“).
У табели су приказане минималне и максималне реалне цене постигнуте на отвореном тржишту. Просечна цена је најбољи показатељ тржишта.

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/slika srb.PNG

 

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/tab4.PNG

 

Екстремне максималне цене које се срећу на тржишту пољопривредног земљишта су: 

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/tab5.PNG

 

ПРЕГЛЕД УЧЕШЋА РАЗЛИЧИТИХ ВРСТА НЕПОКРЕТНОСТИ НА ТРЖИШТУ НЕПОКРЕТНОСТИ У СРБИЈИ У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ 2019. ГОДИНЕ

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/aut.pod.sl1.PNG

 

Датотеке за преузимање