Републички геодетски завод обавља стручне геодетске послове, послове државног премера, Катастра непокретности и послове управљања свим геопросторним подацима на националном нивоу :
- основне геодетске радове
- катастарски и комасациони премер
- одржавање Катастра непокретности
- премер водова и одржавање Катастра водова
- стручни надзор над геодетским радовима
- издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације
- издавање и одузимање геодетских лиценци
- издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Србије за потребе државног премера
- Адресни регистар
- одржавање Регистра просторних јединица
- премер државне границе и вођење Регистра државне границе
- катастарско класирање и бонитирање земљишта
- обрачун катастарског прихода
- процену и вођење вредности непокретности
- даљинску детекцију, топографски премер и топографско-картографску делатност
- издавање картографских и других публикација и давање сагласности за издавање картографских публикација
- вођење евиденције о географским именима и предлагање Влади Републике Србије чланова Комисије за стандардизацију географских имена
- одржавање и располагање геодетско-катастарским информационим системом
- вођење архива документације државног премера, Катастра непокретности, Катастра водова и топографско-картографске делатности
- одржавање Националне инфраструктуре геопросторних података
- инспекцијски надзор над радом геодетских организација
- оверу геодетских подлога у инжењерско-техничким областима
- пружање услуга у оквиру пројеката међународне сарадње
- геомагнетизам
- аерономију
У управним пословима државног премера, оснивања и обнове Катастра непокретности, оснивања Катастра водова, као и њиховог одржавања, решава:
- у првом степену ужа унутрашња јединица Републичког геодетског завода образована за територију општине, града, односно градске општине - служба за Катастар непокретности
- у другом степену Завод
ИСТОРИЈАТ - ОД ПРЕМЕРА МОТКОМ ДО СВЕМИРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Први подаци о уписивању и мерењу земљишта у Србији датирају још из периода српске средњовековне државе, а 1837. се сматра за годину почетка развоја професионалне геодетске делатности када је српски књаз Милош Обреновић, на Спасовданској народној скупштини 28. маја 1837. у Крагујевцу, покренуо питање премера и класирања земљишта. Књаз је том приликом наредио да земљу треба мотком премерити ради правилнијег разреза данка сељацима. Први премер извршен је 1837. године на простору Савамале због пресељења двора књаза Милоша из Крагујевца.
Питање катастарског премера и оснивања катастра у Србији покренуо је Милан Андоновић, који је основао Земљомерску школу у којој је за кратко време постојања (1890-1895) одшколован велики број савремено обучених земљомера.
Садашњи Републички геодетски завод успостављен је 1992. када је донет Закон о државном премеру и катастру и упису права о непокретностима („Службени гласник РС”, бр. 83/92 који је ступио на снагу 20. 11. 1992. године). Републички геодетски завод је као правни следбеник Републичке геодетске управе, преузео све општинске геодетске управе, геодетску управу града Београда и покрајинске геодетске управе.
Увођењем модерних техничких и технолошких решења и иновативности у области управљања геопросторним информацијама и Катастру непокретности Републички геодетски завод је постао лидер у дигиталној трансформацији друштва и државе.
Данас Републички геодетски завод користи сателитске снимке најсавременије технологије, високе резолуције, прецизности и квалитета, захваљујући чему Србија има најмодернији информациони систем који смањује корупцију и унапређује транспарентност рада државних институција.
Први сателитски снимци набављени су 2015. када је започело унапређење и увођење реда у просторном и урбанистичком планирању и фискалном систему. Од тог тренутка почиње нова историја Републилчког геодетског завода који данас захваљујући спроведеној реформи и дигитализацији Катастра, континуираним иновативним решењима својих сервиса и услуга, представља узор и модел у раду катастраских институција широм света.
