Извештај РГЗ-а за IV квартал 2023. показује да се наставља тренд стабилизације на тржишту непокретности

У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности је опао за 8 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али и даље износи 31 одсто од укупног промета у четвртом кварталу. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, у последњем кварталу 2023. године долази до још умеренијег раста цена станова на нивоу Републике Србије.

Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,7 милијарди евра, што је за 40 одсто више у односу на четврти квартал 2019. (пре пандемије) и за 22 одсто мање у односу на исти квартал претходне године. Од укупно 1,7 милијарди евра, 534,1 милион евра долази са делимично регулисаног тржишта. Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у четвртом кварталу 2023. године износио је 32.069 што је за 6,7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије корона вируса и за 14,3 одсто мање него у четвртом кварталу прошле године.

Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова (871,5 милиона евра), са учешћем од 51 одсто од укупно прометоване вредности, што је за 4 процентна поена мање него у четвртом кварталу 2022. године. За куће је издвојено 134,1 милион евра (8 одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 131 милион евра (8 одсто од укупне вредности), за пословне просторе 100,7 милиона евра (6 одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 80 милиона евра (5 одсто од укупне вредности). Када је реч о начину плаћања, 7 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је 2 процентна поена мање него лане.

Највећи обим новчаних средстава забележен је на подручју Првог основног суда у Београду и износи 392 милиона евра, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије истог суда, забележила највећи обим новчаних средстава у износу од 65,8 милиона евра, од чега око 44,2 милиона евра припада делимично регулисаном тржишту. Највећи број купопродајних уговора на тржишту непокретности, достављених од стране јавних бележника, је на подручју Основног суда у Новом Саду, док је највећи број закључених уговора у канцеларији Јавни бележник Мирјана Симовић Алексић и износи 516 уговора. Канцеларија Јавни бележник Милка Средојевић, са територије Основног суда у Ужицу, је канцеларија са највећим бројем достављених уговора на делимично регулисаном тржишту непокретности са 274 уговора у четвртом кварталу 2023. године.

У Граду Београду за станове је издвојено 493,2 милиона евра, а у Београду је забележен и највећи број од 7.237 купопродајних уговора. Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи стан продат на општини Врачар по цени од 1.540.000 евра, што је уједно и најскупљи квадрат стана у овом периоду. Најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац (Град Београд) за 1.900.000 евра. Најскупље плаћено гаражно место у четвртом кварталу плаћено је 63.000 евра на београдској општини Стари град, док најскупља цена пословног простора износи 7.820.000 евра и плаћена је на општини Палилула у Београду.

У извештају Републичког геодетског завода налази се анализа тржишта некретнина у Републици Србији за четврти квартал 2023. године, као и упоредна анализа података у периоду од 2019. до 2023. године. Овај извештај омогућава увид у трендове цена и продаје некретнина у Србији и користан је за инвеститоре, купце и продавце некретнина у Републици Србији због тога што даје објективан увид у стање на тржишту непокретности.

Извештај о кретањима на тржишту непокретности у четвртом кварталу 2023. године који можете преузети ОВДЕ.