Решењем Службе за катастар непокретности Стари град, број 952-02-6-233-9073/2021 од 20. фебруара 2023. године, дозвољен је упис посебних делова објекта, означених као пословни простори број 7-39, на првом и другом спрату објекта у улици Кнез Михаиловој број 33, са правом својине у корист привредног друштва "Југоелектро" доо Београд.
Привредно друштво "Југоелктро" је одраније уписано као један од власника објекта, са неопредељеним уделом, односно његов упис права својине на објекту је постојао пре доношења наведеног решења.
Решењем катастра од 20. фебруара 2023. године, које је потврђено решењем од 9. јуна 2023. године, које помињу представници Задужбине, постојеће право својине "Југоелектра" на објекту у Кнез Михаиловој 33 није увећано нити умањено, већ је конкретизовано, односно прецизирано на које се посебне делове објекта односи.
Према томе, евентуално оспоравање права својине "Југоелектра" никако није могло бити предмет овог поступка. Решење РГЗ-а од 9. јуна 2023. године, којим је Задужбина незадовољна, може бити оспорено у поступку пред Управним судом. Задужбина је већ поднела тужбу против решења РГЗ-а.
У међувремену, наставићемо да предузимамо све што је неопходно да се подаци катастра уписују и преиспитују у законским оквирима, што смо и до сада чинили.
Републички геодетски завод је увек спреман на преиспитивање правилности уписа на основу добронамерних примедби грађана и институција. Међутим, не подржавамо начин на који се Задужбина обратила јавности. Ради се о стручним питањима, која се морају решавати у законом прописаним процедурама, а не вршењем притиска путем медија, чиме се расипа енергија потребна за решавање потенцијалног проблема.
Осим наведеног, ако Задужбина сматра да располаже исправом за брисање права "Југоелектра" са објекта у Кнез Михаиловој 33, а Задужбини је већ 2015. године решењем Агенције за реституцију признато право на делу објекта (пословни простори у приземљу), остаје нејасно зашто се раније није обратила надлежном катастру са захтевом за брисање права својине "Југоелектра"? Испада да Задужбина тек сада први пут оспорава упис "Југоелектра" на објекту, и то чини на неприкладан начин, путем медија, уместо да пажњу усмери на сва дозвољена правна средства. Како Задужбина заправо поставља питање угрожавања (отимања!) државне имовине, подсећамо да је она вишеструко заштићена. Имовински интерес Републике Србије се штити најчешће путем Државног правобранилаштва, али у поступцима учествују и Републичка дирекција за имовину, надлежна министарства и управе, као и корисници непокретности у јавној својини (јединице локалне самоуправе, јавна предузећа итд.). Упис у катастар врши месно надлежна служба за катастар непокретности, на основу закона и исправе за упис, решењем против којег је дозвољена жалба. По жалби, решење испитује другостепени орган у оквиру РГЗ-а, изјашњавајући се о жалбама. Даље, против решења РГЗ-а дозвољен је управни спор пред Управним судом Републике Србије, као судском контролом управног поступка. Управни суд пресудом одлучује о законитости решења РГЗ-а. Након пресуде Управног суда, могуће је користити чак и право на уставну жалбу пред Уставним судом, који у том случају може ставити ван снаге пресуду Управног суда. Осим тога, првостепена и другостепена решења се могу нападати ванредним правним лековима из Закона о општем управном поступку (има их чак 5). Независно од свега наведеног, против овлашћених лица се могу користити и правна средства из области кривичног права и др. Са друге стране, база података катастра непокретности је доступна свима и непрестано преко јавног увида (е-катастар), па је стање у погледу права на непокретностима и постојања поступака за упис потпуно транспарентно. Постоје и додатни дигитални сервиси као што је Катастарски аларм, који корисника упозоравају на промене на непокретностима. Због свега наведеног, не може бити речи о томе да је катастарски службеник "отео" имовину такве вредности.
Агенција за реституцију је 2015. године признала право Задужбини само на приземљу зграде, иако се захтев иницијално односио на објекат у целини. Уколико су представници Задужбине незадовољни чињеницом да им право на остатку објекта није враћено у поступку реституције, што, по њиховим речима, доводи до обештећења од пола милиона евра, које је за њих занемарљиво, то им не даје за право да то незадовољство преусмеравају на катастар, нападајући институцију која је у земљи и у свету препозната као кредибилна и модерна.
У покушају да привуку медијску пажњу, траже дежурне кривце и стављају себе у позицију жртве, при чему праве опасну замену теза: није последње решење РГЗ-а сметња за реституцију у корист Задужбине, него је стање уписа у катастар резултат изостанка реституције првог и другог спрата зграде.
