Приликом сваке куповине непокретности веома је важно за све купце да разликују ситуације у којима је забрањен промет непокретности од ситуација у којима не постоји оваква врста забране, али је купопродаја ризична.
Свако прометовање непокретности која није уписана у катастар представља ризичну куповину. Слични нивои ризика постоје и у ситуацијама када се приликом куповине занемарују уписани терети на непокретности (забележба спора и сл.). Данас је тај ризик најчешће минималан, односно постоји висок степен вероватноће коначног стицања својине и њеног несметаног уживања.
У ситуацијама када купац процењује ризик куповине, најважнији инструмент и механизам контроле који држава пружа је катастар непокретности. У највећем броју случајева који данас доспевају у жижу јавности, у којима се станари суочавају са имовинским проблемом са непокретношћу, корен тог проблема је био видљив у катастру у моменту куповине. Иако се ради о ризицима који се ретко остваре купци свакако морају да их буду свесни приликом куповине. Веома често, када дође до проблема, имамо прилику да чујемо реченицу „да су сви тако куповали“. Међутим, ова чињеница апсолутно није довољна за потпуну сигурност уписа, већ је неопходно користити податке катастра непокретности који су транспарентни и доступни грађанима.
Улога јавних бележника, у процесу купопродаје непокретности, огледа се у провери чињенице да ли одређена непокретност уопште сме да се купи. У случају станара из Миријева, који је тренутно актуелан у медијима, првобитни купци станова, из периода 2003-2010. године, нису имали ни тај ниво заштиту јер су уговори оверавани пред судом, који је према закону гарантовао само за идентитет уговарача.
Међутим, ни јавни бележници не искључују све ризике приликом куповине непокретности. Нпр. забележба спора не спречава промет, али купац пристаје на ризик начина окончања спора између других лица; грађевинска дозвола је довољна за продају стана али нико не може да гарантује да ће зграда добити и употребну дозволу, нити ико може да гарантује да постојећа грађевинска неће бити поништена пред надлежним органом.
Додатни квалитет који катастар пружа је видљивост и уочавање евентуалних недостатака. Свако може проверити да ли је продавац уписан са правом својине на стану и да ли постоји неки терет на непокретности. Републички геодетски завод већ годинама озбиљно ради на подизању свести јавности о значају података катастра, користећи сваку прилику у медијима. Штавише, размишљајући у истом смеру у служби грађана Србије, РГЗ је спреман да направи корак даље: давање званичне гаранције за будући упис, што је већ званично предложено Влади Републике Србије. Уколико овај предлог буде усвојен и спроведен у дело провера могућег уписа права и обима права над непокретностима дешаваће се ПРЕ овере купопродајног уговора. У овом случају упис по основу уговора више не би био ствар високе вероватноће, већ АПСОЛУТНЕ извесности. Наравно, спровођење оваквог плана подразумева другачију организацију и ангажовање већег броја правника. Купац не би могао да буде спречен да уложи средства у непокретност за коју катастар не пружа гаранције, али би тада било још јасније да то чини искључиво на свој ризик и без гаранција државе.
