Као одговор на наводе о корупцији дате у том допису, цитирамо „пренос средстава за ненаменске сврхе из зајма СБ приватном сектору као и сумња на корупцију“, желели бисмо да изјавимо следеће:
У складу са Споразумом о зајму (Програм 2, Одељак 2, и Став 3 на страни 9 Споразума о зајму) са СБ, по завршетку сваке фискалне године, Пројекат подлеже ревизији од стране независне ревизорске куће. Све ревизије су утврдиле да је функиционисање пројекта у складу са усвојеним документима и процедурама, тј. све ревизије пројекта од почетка имплементације су биле „чисте“. Годишњи извештај о ревизији се објављује на страници веб сајта РГЗ-а намењеној пројекту REMP.
Средства зајма се користе у складу са планом набавке који се израђује за сваку годину најкасније до 30. новембра претходне године, и презентује се и одобравају га Пројектни савет и Светска банка.
Од почетка имплементације пројекта, успостављена је сарадња и активности се спроводе са различитим партнерима и пројектима. Додатне информације се могу наћи на веб сајту Републичког геодетског завода, у одељку Међународна сарадња, сегмент Текући пројекти и реализовани пројекти.
Компонента А: Процена вредности и опорезивање непокретности
Регистар цена непокретности
У време припреме пројекта, информације о трендовима и променама на тржишту непокретности у Србији нису биле доступне. Пројекат је планирао да пружи подршку РГЗ-у као институцији која је најбоље позиционирана за прикупљање ових података, имајући у виду да ова институција спроводи упис стварних права на основу формалних докумената којима се стичу стварна права. „Подаци о купопрадајним ценама ће се прикупљати на првој доступној тачки у процесу купопродаје, а то је када се врши упис купопродајног уговора, помоћу апликације засноване на вебу“ (ДПП, Страна 33, Став 3).
Апликација у којој се води Регистар купопродајних цена се заснива на веб технологији и омогућава запосленима у РГЗ-у да раде на уносу, одржавању и анализи података и служи онлајн издавању података за друге јавне институције и приватни сектор. Прикупљање података са тржишта непокретности је започело 2012. године. Пројекат је такође пружио подршку за унос и контролу квалитета заосталих података и пружа подршку текућем вођењу Регистра цена непокретности.
Регистар купопродајних цена тренутно садржи податке о преко 670.000 трансакција које су уписане, при чему се просечан годишњи број трансакција креће од 90.000 до 120.000 трансакција годишње.
Регистар цена непокретности је такође званични регистар прикупљених и унетих података са тржишта непокретности које РГЗ користи за статистичке потребе и који је прописан Законом о проценитељима вредности непокретности као званичан извор података за појединачне проценитеље.
Регистар цена непокретности подржава директно онлајн издавање података за регистроване професионалне кориснике из приватног и јавног сектора. Регистар цена непокретности је за јавност доступан на веб сајту Републичког геодетског завода, на адреси: http://katastar.rgz.gov.rs/RegistarCenaNepokretnosti/ .
Пилот пројекти масовне процене вредности
Масовна процена вредности (у даљем тексту: МПВ) утврђује једначину за предвиђање вредности на основу карактеристика сваке непокретности, тако да се процес процене може компјутеризовати. Једначина се може утврдити на основу узорка непокретности из Регистра цена непокретности и тестирати у односу на други узорак непокретности. Након што се развије поуздана једначина, вредности се могу генерисати за читаву популацију непокретности на основу њихових карактеристика (ДПП, Страна 33, тачка 5).
Међународни консултант за развој модела МПВ и локални консултанти су ангажовани за анализу података из Регистра купопродајних цена и развој модела на основу ових података. Међународни консултант, као искусан експерт у овој области, је спровео обуку за локалне консултанте и врши праћење њиховог рада кроз менторство. Задаци међународног консултанта такође обухватају подршку развоју модела МПВ на основу података из Регистра цена непокретности.
Утицај промена на модел масовне процене вредности ће се оцењивати на узорку од око 5 општина, како би се утврдио утицај бољег система пореске процене вредности, као и креирања свеобухватног фискалног катастра који идентификује сваку јединицу непокретности, тако да све опорезиве непокретности буду наведене на пореским списковима (ДПП, Страна 33, тачка 6).
У оквиру пилот пројеката ће се користити пет одабраних општина за тестирање модела за стамбене непокретности, а једна пилот општина ће се користити за тестирање модела за комерцијалне непокретности. Примена модела МПВ ће се односити на све непокретности које су идентификоване и уписане у Регистар објеката, имајући у виду да се порез на имовину, у складу са Законом о опорезивању непокретности, плаћа на све објекте који су завршени или се користе, без обзира на њихов статус легализације и статус уписа у Катастар непокретности.
Споразуми о сарадњи су закључени са пет одабраних пилот општина: Врачар, Велико Градиште, Чачак, Пирот и Зрењанин. У циљу унапређења комуникације са институцијама у пилотним општинама, на пројекту постоје консултанти (локални координатори) који су ангажовани да одржавају редовне састанке са локалним институцијама и координирају рад на прикупљању података из локалних база података и других извора.
Успостављање Регистра објеката
Успостављање Регистра објеката ће обезбедити да општине имају детаљан списак непокретности за које се наплаћује годишњи порез на имовину. Ово би требало да смањи порезе и/или повећа пореске приходе тако што ће се обезбедити да све непокретности које би требало да буду опорезоване буду на пореским списковима. Пројекат ће подржати прикупљање података за успостављање регистра применом техника као што су авио снимање и усклађивање спискова непокретности који су сачињени за разлиите намене, као што су избори и наплата комуналних услуга (ДПП, Страна 34, став 7).
За ове сврхе, у оквиру пројекта је спроведена набавка сателитских снимака високе резолуције за епоху 2015/16. који су искоришћени за идентификацију свих објеката на територији Републике Србије. Прикупљени подаци су упоређени са подацима у бази података Дигиталног катастарског плана. Од укупно 4,3 милиона објеката уписаних на Дигиталном катастарском плану, детектовано је око 1,2 милиона објеката који су срушени или значајно измењени, док је детектовано још око 4,3 милиона објеката који не постоје у бази података Дигиталног катастарског плана РГЗ-а.
Обрада сателитских снимака је обезбедила положаје и габарите свих објеката, а додатни подаци ће се преузимати из других база података које су доступне у РГЗ-у и у локалним институцијама (локалне пореске управе, локална јавна комунална предузећа, итд) и прикупљати у оквиру пилот пројеката. У току је анализа база података које уз прибављене од локалних институција, заједно са припремом за аутоматизовано повезивање података измешу њих и података прикупљених са сателитских снимака и из базе података РГЗ-а.
За потребе бољег коришћења података који су прикупљени са сателитских снимака је развијен софтвер који ће интегрисати ове податке са Дигиталним катастарским планом, како би се омогућила употреба ових података у свакодневном раду РГЗ-а.
У циљу праћења промена на већем броју непокретности на терену, у току је набавка новог сета снимака високе резолуције. Набављени сателитски снимци ће имати много ширу примену од праћења промена. Снимци ће се користити и за друге намене, у оквиру различитих сектора државне управе.
Регистар објеката неће функционисати као засебан регистар који ће се користити искључиво за потребе МПВ; уместо тога, он ће бити интегрисан у свеобухватни Информациони систем за катастар непокретности, као још један скуп података који ће помагати у свакодневном раду РГЗ-а. У идеалној ситуацији, сви објекти који су идентификовани кроз регистар објеката би требало да добију решење статуса и да буду уписани у Катастар непокретности, чиме би се смањила потреба за постојањем Регистра објеката.
Унапређење инфраструктуре за процену вредности непокретности
ДПП, Страна 42, тачка 8: „Иако Србија није званично усвојила одговарајуће стандарде или квалификације за процену вредности, постоји локална добра пракса у облику малих локалних професионалних тела која се придржавају међународних стандарда и неколико проценитеља који су чланови професионалног тела које је усвојил међународно признате стандарде. Проблем је у томе што се само мали број процена вредности спроводи у складу са овим стандардима“.
Од усвајања, Закон о проценитељима вредности непокретности (2016. године) прописује лиценцирање проценитеља и прописивање националних стандарда у складу са међународним, који ће се користити као смернице за рад проценитеља. 2017. године су завршени сви прописи у вези са овим законом а крајем 2017. године су издате прве лиценце. Закон такође предвиђа да ће извор података за процену вредности непокретности бити подаци из Регистра цена непокретности који води РГЗ. Лиценцирани проценитељи имају могућност да се региструју као професионални корисници Регистра цена непокретности, како би добили бржи приступ подацима који су им потребни за обављање својих професионалних дужности.
Спровођењем ових акција су остварени резултати ове под-компоненте.
Компонента Б.2: Национална инфраструктура геопросторних података (НИГП)
НИГП – Пројектни документ (ПД) не би требало разматрати без претходног увида у Документ процене пројекта (ДПП). ПД је документ који описује реструктуирање пројекта, док ДПП пружа детаљни опис пројекта. Донаторска подршка РГЗ-у која обухвата и норвешку донаторску подршку је детаљно презентована у ДПП-у, на странама 22, 23, 35, 37 и 49 (https://documents.worldbank.org/en/publication/documents-reports/documentdetail/541411468182064197/serbia-real-estate-management-project).
Подршка за НИГП је описана у ДПП-у (Страна 37, тачка 25). Појмови „Геопортал“ и „Геопросторна платформа“ који се помињу у допису представљају различите концепте који се могу начи у стручној литератури за ову област. Праћење имплементације читавог пројекта је перманентно и спроводе га квалификовани консултанти Светске банке.
Развој Интегрисаног система за катастар непокретности (ИСКН) и НИГП-а је у складу са планом, заједно са неким прилагођавањима која су условљена новим технолошким решењима и/или методологијама. Све измене основног плана су усвојене током редовних мисија за праћење пројекта и уз помоћ експерата из СБ. Током мисија су разматрани потенцијални проблеми и питања, као и решења која су идентификована у оквиру доступног буџета и рокова. Србија данас има једно од најсвеобухватнијих техничких решења и скупова података који су доступни у оквиру НИГП-а.
Компонента Ц.4: Унапређење поступака, уклањање заостатака и унапређење канцеларијске инфраструктуре
На основу проблема који су идентификовани у фази дизајна пројекта, ДПП је идентификовао активности које би довеле до уређења катастарског система. У делу В.4 Унапређење поступака, уклањање заостатака и унапређење канцеларијске инфраструктуре (Страна 46, тачке 49. до 55) документ даје све разлоге и описује активности које би требало да доведу до ажурног система за упис стварних права, што обухвата:
• решавање заосталих предмета;
• креирање законског оквира;
• унапређење развојне стратегије;
• унапређење пословних процеса;
• увођење модерног ИТ решења за читаво пословање РГЗ-а; и
• миграцију података у нови систем.
КН је регистар непокретности који обухвата власништво и друга стварна права. У време припреме пројекта је идентификовано око 150.000 нерешених предмета на првом степену у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Истовремено је утврђено да постоји заостатак од 23.000 предмета на другом степену, који је у то време био у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Пројекат је дефинисао финансирање решавања свих нерешених предмета у Службама за катастар непокретности (СКН) до 2015. године. РГЗ је преузео решавање другостепених жалби заједно са заостацима од МГСИ и од тада РГЗ финансира решавање заосталих предмета.
Разлог за настанак овако великог броја нерешених предмета је образложен на страни 43, ставови 52. до 54. ДПП-а.
Од заосталих предмета насталих пре 2015. године, решено је 94,25 % и 97 % првостепеног и другостепеног заостатка, респективно. Сматра се да је ова компонента постигла очекиване резултате.
Развој ИСКН софтвера за катастар је започео у раној фази имплементације софтвера. Због претходног искуства са развојем софтвера и на основу препорука које су дали ИТ експерти, развој ИСКН-а је био подељен у три фазе: ДМС (1. фаза), адресни регистар и регистар просторних јединица (2. фаза) и основни софтвер за КН (3. фаза).
У оквиру 1. фазе развоја софвера је развијен и имплементиран ДМС. ДМС функционише на централном нивоу и представља солидну базу за праћење рада са свим предметима у СКН (службама за катастар непокретности) и учинка запослених. Сви подаци из претходно коришћеног система за управљање предметима су мигрирани у нови систем, заједно са статусима предмета и класификацијом. Тек након пуне имплементације ДМС-а је било могуће идентификовати стварне заостатке у СКН. Ове предмете је потребно категоризовати и мигрирати или затворити/архивирати.
Затварање/архивирање предмета је захтеван процес, али уобичајено настаје током миграције предмета у агенцијама које воде системе за управљање предметима. Од 2018. године када је ДМС имплементиран у свим СКН, сви предмети из старог система за управљање предметима су мигрирани у нови ДМС.
За потребе успостављања централне базе података Катастра непокретности у оквиру 3. фазе Пројекта, Одељење за КН у РГЗ-у је покренуло поступак ажурирања статуса управних предмета. Поступак је формулисан тако да евидентира кретање сваког појединачног предмета у СКН у ДМС-у као и да их скенира, како би се омогућило брже и ефикасније проналажење и преглед сваког појединачног предмета, на основу утврђивања прецизне локације предмета.
Миграцијом управних предмета у ДМС је утврђено да су неки предмети имали активан статус у ДМС-у, иако су ти предмети били у ствари архивирани и налазили су се у архиву. Слично, уутврђено је да су појединачни предмети вођени у више СКН, са статусом активног подносиоца, иако су ти предмети завршени и правноснажни, али се не могу архивирати јер подносилац није платио таксу прописану Решењем. Такви предмети не захтевају обраду јер су у суштини то завршени предмети.
Поступак за ажурирање статуса управних предмета ће решити овај проблем којим се бавимо годинама – управни предмети који нису у надлежности конкретне СКН би били означени као пасивни, односно би се аутоматски архивирали. Ово би смањило број управних предмета унутар служби за катастар у ДМС-у.
Детаљна анализа је показала да ДМС још увек садржи велики број активних предмета који се односе на упис стварних права на водовима, иако је велики број СКН проследио све предмете који се односе на упис стварних права на водовима Одељењима за катастар водова. Међутим, овакви предмети нису архивирани у ДМС-у. Према томе, одлучено је да ће и катастар водова бити ажуриран како би се смањио број активних предмета кроз ДМС.
Поступак за ажурирање статуса управних предмета је омогућио аутоматско архивирање 38.421 предмета до јуна месеца 2020. године. Статуси ових предмета су промењени из активних у пасивне статусе јер су ови предмети били мигрирани из старе писарнице у нови ДМС, а физички су били смештени у архив. Ангажовање додатних консултаната би требало да убрза решавање овог проблема.
Консултанти који су тренутно ангажовани за усклађивање података ДКП-а и катастарског операта су ангажовани у оквиру компоненте која обухвата унапређење квалитета података. Опште је познато да пре почетка овог Пројекта катастарски операт, адресни регистар и регистар просторних јединица нису били хармонизовани, а већина катастарских планова је била у аналогном формату. Једна од неопходности за увођење ИСКН-а у РГЗ јесте усклађивање база података на најбржи и најефикаснији могућ начин и дигитализација аналогних катастарских планова. Исправљање и усклађивање катастарских планова са горе наведеним базама података се такође спроводи применом сателитских снимака, који омогућавају да се јасно уочи свака грешка која постоји на аналогним катастарским плановима.
Појам „премер непокретности“ не постоји у Пројекту. Пројекат садржи компоненту за унапређење катастра непокретности која обухвата део Војводине (неких 11.482 ha). Кратак опис ове активности је дат у ДПП-у (Страна 45, тачка 62. и 63). У раној фази пројекта је утврђено да се овај циљ може постићи кроз поступак унапређења квалитета података, што то фактички и јесте; а трошкови би се смањили јер не би било потребе за додатним уговорима. Ова одлука је усвојена током мисије за ревизију на средини пројекта, у тренутку у коме је спроведено реструктуирање Пројекта.
Све информације у вези са активностима на пројекту можете добити ако се обратите Јединици за имплементацију пројекта или на следећим линковима:
- https://projects.worldbank.org/en/projects-operations/project-detail/P147050
- https://rgz.gov.rs/projekti/projekat-upravljanja-nepokretnostima/op%C5%A1te-informacije
