Осим већ познатих информација, које су тренутно доступне – облик и површина парцеле, као и права и терети на истој – „Паметна парцела“ ће обухватити и нове податке, попут вредности и могућности изградње. Тиме се ствара могућност конверзије пасивног капитала у активни (нпр, кроз кредитирање на основу власништва непокретности). Према Уједињеним нацијама скуп ових информација представља четири стуба модерног катастра за 21. век.
Радионицу је организовао Републички геодетски завод, у сарадњи са Шведском управом за картографију, катастар и упис земљишта (Lantmäterriet), уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA). У име организатора и домаћина, учесницима су се обратили председник Привредне коморе Србије, Марко Чадеж, директор Републичког геодетског завода, мр Борко Драшковић, и представница Амбасаде Шведске, Снежана Војчић. Они су истакли значај дигиталне трансформацију, међународне сарадње, као и сарадње између државне управе и привреде у модернизацији геопросторних података.
Међу стручњацима који су говорили на радионици били су помоћници директора РГЗ-а, Јелена Матић Вареница и Дарко Вучетић, Матјаж Грилц, који је изложио искуства Словеније у дигитализацији планиране намене земљишта и Вања Шимунић, координаторка у Центру за управљање геопросторним подацима РГЗ-а.
Радионица је била интерактивног карактера, омогућивши учесницима да кроз дискусију изнесу своја запажања и предлоге за даљи развој система „Паметна Парцела“. Велика посећеност и учешће више од 120 представника из преко 60 локалних самоуправа потврђује значај овог пројекта и поверење у РГЗ као лидера у дигитализацији јавне управе. Подршка домаће стручне јавности додатно добија на значају, с обзиром на то да је РГЗ недавно добио и значајно међународно признање од стране Светске банке за иновативне пројекте у области дигиталне трансформације.
Кроз размену искустава и конструктивне предлоге, постављени су темељи за наставак имплементације овог важног пројекта, који ће допринети даљој дигитализацији геопросторних података у Србији.
