Током другог квартала 2024. дошло је до повећање потражње за становима, са забележених 11.532 уговора о промету станова (односно, 7,5 одсто више него у истом периоду прошле године), уз укупну вредност од 978 милиона евра (7,3 одсто више него прошле године). Цене станова у „староградњи“ су, на нивоу Србије, порасле за 4,41%, док је „новоградња“, односно куповина од инвеститора имала већи међугодишњи раст који је износио 5,15%.
Гледано по регионима у Србији, приметне су одређене разлике у трендовима на тржишту станова. Када је реч о броју продаја и вредности промета, Јужна и источна Србија бележе значајан раст продаје станова од 16,7 одсто и вредности купопродаја за 37 одсто. У Војводини је број продаја станова порастао за 14,03 одсто, а вредност купопродаја је већа за 35,7 одсто у односу на исти период прошле године. Регион Шумадије и западне Србије такође бележи раст, са повећањем продаје станова од 9,70 одсто и вредности купопродаја за 22,22 одсто. У Београду се бележи благи пад продаје станова од 0,57 одсто и вредности купопродаја за 5,61 одсто.
Када је реч о ценама станова, у односу на други квартал 2023. године, цене су порасле у региону Војводине за 4,49 одсто, Граду Београду 3,98 одсто, Шумадије и западне Србије за 5,05 одсто, а као и у претходних неколико квартала најснажнији раст цена забележен је у региону Јужне и источне Србије и износио је 7,40 одсто.
Када се упореди индекс цена станова у Србији са индексима у земљама Европе, Србија је имала умерен и стабилан раст цена. Према доступним подацима Еуростата за прво тромесечје 2024, већи број држава бележи умерен оправак тржишта, међутим у неким земљама је и даље забележан пад цена стамбених непокретности (Луксембург, Немачка, Француска), док у исто време Пољска, Бугарска и Литванија бележе двоцифрен међугодишњи раст цена.
РГЗ индекс је развијен у складу с међународним методолошким смерницама и обезебеђује грађанима и привреди да на једноставан начин, ажурно и бесплатно прате кретања на тржишту непокретности.
Индекс цена станова можете видети ОВДЕ.
