У Уводнику главног и одговорног уредника Милана Ћулибрка изнете су нетачне информације. Сви уговори који се склапају кроз пројекте са Светском банком (СБ) имају клаузулу о поверљивости и не могу се јавно објављивати без пристанка друге стране. Обавеза је да се на интернет страницама РГЗ-а и СБ објави информација о компанији којој је уговор додељен и његова вредност. Уколико постоји интересовање медија може се остварити увид у уговор о набавци сателитских снимака, али се тај уговор, нити његови делови, не могу публиковати без пристанка америче компаније Максар, чији је једини дистрибутер за овај део Европе компанија Веком Гео са којом је уговор и потписан.
Тврдите да се на сателитским снимцима које је набавио РГЗ за милион евра не види ништа јер је изнад Србије магла. Та тврдња није истинита. Сателитски снимци су доступни на платформи www.geosrbija.rs и предели на сателитским снимцима су јасно видљиви. Истина је да се у дозвољеном проценту на сателитским снимцима налазе облаци, али углавном у подручјима без објеката. На снимцима је видљиво 99,999% свих објеката у Србији. Ове сателитске снимке користило је преко 200 државних институција, а међу њима и све локалне самоуправе. Милион и по грађана је, захваљујући сателитским снимцима, први пут остварило право да има своју тачну адресу, а 300.000 објеката је први пут обележено кућним бројем. Србија је, на основу рада стручњака РГЗ-а, добила чак 67.000 нових улица, па сада до грађана могу да стигну све хитне службе, од медицинске помоћи до ватрогасних екипа, а то није био случај док су њихове адресе биле означаване без улице и броја.
Аутор тврди и да ће нове сателитске снимке РГЗ платити четири пута више од снимака из епохе 2015/2016, што није тачно. На сајту СБ и РГЗ-а објављена је вредност новог уговора. Сателитски снимци за епоху 2020. имаће бољу резолуцију и захтевније техничке услове за прикупљање и обраду података, а обезбеђене су и лиценце како би се дистрибуција сателитских снимака могла вршити свим корисницима, а не само државној управи и локалној самоуправи.
Тренутно је у току судски спор у ком су сателитски снимци из епохе 2015/2016. једини и основни доказ који би требало да омогући да држава добије спор и тако уштеди 10 милиона евра. Аутор тврди да због магле нико не може да утврди да ли је неки од милион нелегалних објеката сазидан пре усвајања Закона о легализацији. Истина је да је на основу снимака из епохе 2015/2016. утврђено да у Србији постоји 4,5 милиона објеката на којима су видљиве промене које нису уписане у катастар. На основу тога је формирана Евиденција о утврђеним променама на објектима. Према Закону о озакоњењу објеката, Евиденција и сателитски снимци се могу користити за покретање поступка озакоњења.
