19.11.2021.

Непокретности уписане у катастар не могу бити предмет преварних радњи, дуплих продаја, угрожавања права власништва над непокретностима или других начина злоупотребе уколико се поступа у складу са законима Републике Србије. Потребно је нагласити да су оцене судије Вишег суда у Новом Саду и председнице управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије Иване Јосифовић на јавном сервису Радио телевизије Србије (РТС) неутемељене.

Ивана Јосифовић је паушално и без икакве аргументације изазвала панику код грађана Србије и неповерење на тржишту непокретности говорећи о преварама при промету непокретности и у негативном контексту неколико пута нагласила улогу катастра, односно Републичког геодетског завода. Примери које је навела и улога РГЗ-а у преварама нису тачни нити могући.

Судија Јосифовић је изјавила да јој је тешко да замисли да се фалсификује извод из катастра, а да у томе не учествују и сами службеници катастра.

Истичемо да је ситуација заправо обрнута. Данас не може да се замисли да у фалсификовању извода из катастра учествују катастарски службеници јер према закону из 2018. године све институције у Републици Србији врше увид у податке катастра електронским путем и забрањено је да се у било ком поступку од грађана или странке тражи папирни лист непокретности. Не постоји могућност било каквог фалсификовања података прибављених путем дигиталних сервиса јер је уведено савремено пословање захваљујући којем су подаци катастра доступни у дигиталном облику свим релевантним институцијама и грађанима потпуно бесплатно. Наглашавамо још једном да није могуће „фалсификовање“ листа непокретности, барем не у РГЗ-у, а немогуће је и да се фалсификован лист користи у преварним радњама пред државним органима.

Судија је један државни орган, какав је РГЗ, и његове запослене навела као део „удружене групе ради извршења кривичног дела, организоване криминалне групе и тзв. грађевинске мафије“.

Истичемо да су управо захваљујући РГЗ-у и напорима Владе Србије уведене антикоруптивне мере, упркос огромном отпору и опструкцији различитих интересних група чијег представника су грађани могли на кратко и да виде у поменутој емисији.

Судија помиње фалсификовање уговора као још један начин преваре у којем учествује катастар, односно РГЗ наводећи пример хапшења у Новом Саду и Вождовцу.

Истина је да су преваре откривене и хапшења извршена управо захваљујући сарадњи РГЗ-а и службеника катастра са Министарством унутрашњих послова и тужилаштвом.

Судија Вишег суда би морала да зна да се систем земљишне администрације, који је она напала у свом гостовању на јавном сервису РТС-у, обухвата утврђивање права, регистрацију, архивирање и дистрибуцију и да се све преварне радње могу десити у фази утврђивања права власништва које не ради РГЗ већ судови, јавни бележници, локалне самоуправе, државни органи, извршитељи.

Катастар непокретности је место у систему где падају све маске, где постају видљиве све преваре начињене пре поступка уписа. Данашњи катастар никако није генератор проблема него покретач евентуалне одговорности учесника у промету, институција која сигнализира да је неки документ непотпун. О томе говоре проверљиви подаци који показују да је од увођења новог система уписа половином 2018. године, чак 39.544 поступка катастар негативно решио због непотпуности јавнобележничких исправа, а посебно забрињава да је у истом периоду било 8.402 поступка са неспроводивим судским одлукама, најчешће као последица некоришћења података катастра непокретности.

Простор за фалсификовање старих исправа постоји зато што су судови уништавали примерке оверених уговора након 10 година чувања. Такође, приликом овере јавног бележника не постоји потпуно сигуран начин да се елиминише могућност да је уговор чија се копија оверава заправо фалсификат.

На инсистирање Републичког геодетског завода у закон је унета одредба да се за старе уговоре уписује посебна забележба чиме се упозорава да постоји ризик и да се мора посветити додатна пажњу приликом куповине непокретности.

РГЗ је у последњих некололико година увео бројне и револуционарне антикоруптивне мере које су сигурност грађана приликом купопродаје непокретности подигле на највиши ниво. Извештај релевантних међународних организација по којима је Србија на 10. месту у Европи и 14. на свету по сигурности власништва над непокретностима показује допринос и значај РГЗ-а. Неприхватљиво је да појединци жељни славе и самопромоције бескрупулозно доводе катастар у везу са преварама у промету непокретности.

Судија Ивана Јосифовић је изнела потпуно прозивољне оцене о умешаности запослених у РГЗ-у у фалсификовање исправа које евентуално могу бити засноване на рекла-казала сазнањима, а не на чињеницама и тиме, користећи се својом титулом судије Вишег суда у Новом Саду и председника управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије, као гарантом пузданости, обманула јавност и створила несигурност на тржишту непокретности.

Републички геодетски завод јавно позива Високи савет судства да размотри наступе судије Јосифовић на РТС-у и најстроже санционише овакво изношење неистина и узнемиравање јавности.

Релевантне вести