7.7.2022.

Укупно 133 од 164 службе за катастар непокретности су функционалне у пуном капацитету. Након провере рачунарске опреме и потврде да не постоје безбедносни ризици у току јучерашњег дана у рад су пуштене службе у Врњачкој Бањи, Крушевцу, Гаџином Хану, Белој Паланци, Бабушници, Жабарима, Оџацима, Белој Цркви, Новом Кнежевцу, Чоки, Сечњу, Рековцу, Тополи, Сјеници, Соко Бањи, Бољевцу, Бачком Петровцу, Бачу, Бечеју, Медвеђи, Лебану, Шапцу, Чајетини, Новом Пазару, Аранђеловцу и Трговишту где грађани поново могу да закажу термине и поднесу захтеве у вези са непокретностима.

У процесу фазног успостављања система, од раније су оперативне и следеће службе за катастар непокретности: Алексинац, Апатин, Ариље, Барајево, Баточина, Бачка Паланка, Бачка Топола, Блаце, Бор, Бујановац, Ваљево, Велика Плана, Велико Градиште, Владичин Хан, Власотинце, Вождовац, Врање, Врачар, Врбас, Вршац, Голубац, Горњи Милановац, Гроцка, Гуча, Деспотовац, Дољевац, Жагубица, Житиште, Житорађа, Зајечар, Звездара, Земун, Зрењанин, Инђија, Ириг, Јагодина, Кањижа, Кикинда, Књажевац, Ковачица, Ковин, Коцељева, Краљево, Крагујевац, Крупањ, Кула, Куршумлија, Кучево, Лазаревац, Лајковац, Лесковац, Лозница, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мали Иђош, Мало Црниће, Мерошина, Мионица, Младеновац, Неготин, Ниш, Нова Варош, Нова Црња, Нови Београд, Нови Бечеј, Нови Сад 1, Нови Сад 2, Нови Сад 3, Обреновац, Опово, Палилула, Панчево, Параћин, Пећинци, Петровац, Пирот, Пожаревац, Прешево, Пријепоље, Прокупље, Ражањ, Раковица, Рума, Савски венац, Свилајнац, Сврљиг, Сента, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сомбор, Сопот, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Стара Пазова, Стари град, Суботица, Сурдулица, Сурчин, Темерин, Трстеник, Ћићевац, Ћуприја, Уб, Ужице, Чачак, Чукарица, Шид.

Завршетак тестирања и пуштања у рад преосталих служби у пуном капацитету превиђено је до краја недеље.

Подсећамо грађане да све државне институције имају обавезу да, путем магистрале државних органа, дигитално обаве увид у податке листа непокретности и да у те сврхе није неопходно да грађани самостално прибављају тај документ. Уколико ипак постоји потреба за листом непокретности у папирном облику апелујемо на грађане да тај документ прибављају код јавних бележника и геодетских организација.

Релевантне вести

19. Ауг 2024.

СРБИЈА И РУСИЈА ЈАЧАЈУ САРАДЊУ У ОБЛАСТИ ГЕОДЕЗИЈЕ, КАРТОГРАФИЈЕ И ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА

Росреестр и Републички геодетски завод потписали су Меморандум о разумевању и сарадњи, који отвара нове могућности за јачање веза у области уређивања земљишта, катастарског евидентирања, регистрације права на непокретностима, геодезије, картографије и инфраструктуре просторних података.

9. Ауг 2024.

СРПСКИ ЕКСПЕРТ представљао Европу на 14. заседању UN-GGIM у Њујорку

На главној седници Организације Уједињених нација за глобално управљање геопросторним информацијама у Њујорку, Дарко Вучетић, помоћник директора за развој и иновације у Републичком геодетском заводу и члан Извршног одбора UN-GGIM за Европу, представио је у име свих Европских земаља позицију и визију Европе у вези са развојем катастра и геопросторних информација. Вучетић је нагласио кључне активности и стратегије које су од суштинског значаја за постизање циљева одрживог развоја до 2030. године, са посебним акцентом на даљу сарадњу између УН организација и експертских група.

8. Ауг 2024.

Међународна активност РГЗ-а

У истом дану, директор Републичког геодетског завода, мр. Борко Драшковић, налази се на Црвеном тргу у Москви док је помоћник директора, Дарко Вучетић, на Тајмс скверу у Њујорку.

8. Ауг 2024.

РГЗ ПРЕДСТАВИО ЕВРОПСKУ ВИЗИЈУ ЗА БУДУЋИ РАЗВОЈ KАТАСТРА И ГЕОПРОСТОРНИХ ИНФОРМАЦИЈА НА СВЕТСKОЈ СЦЕНИ

На главној седници 14. заседања Организације Уједињених нација за глобално управљање геопросторним информацијама у Њујорку, Дарко Вучетић, помоћник директора за развој и иновације у РГЗ-у, представио је европску позицију у вези са применом геопросторних информација за одрживи развој и отпорност на климатске промене. Kао члан Извршног одбора ове организације за Европу, Вучетић је нагласио будуће активности које су кључне за постизање циљева одрживог развоја до 2030. године, уз посебан акценат на значај даље сарадње између различитих организација и експертских група УН.