У тексту „Продавци магле“, аутор тврди да је директор Републичког геодетског завода на уговоре са фирмом Веком Гео ставио ознаку тајности „Интерно“.
Истина је да сви уговори који се склапају кроз пројекте са Светском банком у себи имју клаузулу о поверљивости и не могу се јавно објављивати без пристанка друге стране. Са друге стране постоји обавеза да се јавно постави информација о компанији којој је уговор додељен и истакне вредност уговора, а то се редовно објављује на интернет страници РГЗ-а и интернет страници Светске банке.
Из текста се стиче утисак да је компанија Веком Гео та која изводи радове у набавци сателитског снимка, а у ствари посао обавља америчка компанија Максар (Maxar www.maxar.com) чији је једини дистрибутер за овај део Европе компанија Веком Гео. Компанија Веком Гео је такође једини дистрибутер и за компанију Планет (Planet) која је још једина на свету која би могла понудити сличан квалитет сателитских снимака. Ову информацију уредник недељника „НИН“ би добио од РГЗ-а да се обратио овој институцији за појашњење било које недоумице коју је имао у вези са овом набавком.
Уколико постоји интересовање главни и одговорни уредник недељника „НИН“, као и други уредници који се баве овом темом, могу да остваре увид у уговор о набавци сателитских снимака, али се тај уговор, нити његови делови, не може јавно публиковати без пристанка амириче компаније Максар (Maxar).
У свом Уводнику, уредник тврди да се на сателитским снимцима које је набавио Републички геодетски завод за милион евра не види ништа јер је изнад Србије магла. Та тврдња није истинита.
Наиме Републички геодетски завод је за епоху 2015/2016 набавио сателитске снимке у вредности од милион евра и ти сателитски сници су доступни јавности на дигиталној платформи ГеоСрбија (www. geosrbija.rs). Свака дигитално писмена особа може да посети овај сајт и прегледа сателитске снимке и види да је тврдња аутора текста није тачна и да су објекти и предели на сателитским снимцима јасно видљиви.
У прилог томе говори и чињеница да су у претходном периоду сателитске снимке користило је преко 200 државних институција, а међу њима и све локалне самоуправе. Милион и по грађана је, захваљујући сателитским снимцима, по први пут остварило право да има своју тачну адресу, а 300.000 објеката је први пут обележено кућним бројем. Србија је, на основу рада стручњака РГЗ-а за рад са сателитским снимцима, добила чак 67.000 нових улица, тако да грађани данас, чак и у магли ако треба, без проблема могу да нађу своју кућу, али много важније од тога, до њихових кућа, сада, у најкраћем року, могу да стигну све хитне службе, од медицинске помоћи до ватрогасних екипа, а то није био случај док су њихове адресе биле означаване без улице и броја.
Није на одмет нагласити и чињеницу да аутор текста упорно говори о магли, а за почетак би требало знати да се магла не налази изнад земље већ на њеној површини.
Истина је да се у дозвољеном проценту на сателитским снимцима налазе облаци, али углавном у подручјима без објеката. На снимцима је видљиво 99,999% свих објеката у Србији.
У наставку аутор тврди да ће нове сателитске снимке РГЗ платити четири пута више од снимака из епохе 2015/2016, што није тачно.
На сајту РГЗ објављена је вредност новог уговора и она износи 2,983,271.59 евра (односно 3,530,864.36 америчких долара што је и објављено на сајту РГЗ-а https://rgz.gov.rs/vesti/4135/vest/nabavka-novog-seta-satelitskih-snimaka-visoke-rezolucije и на сајту Светске банке https://projects.worldbank.org/en/projects-operations/procurement-detail/OP00093667).
Наиме, коришћењем сателитских снимака из претходне епохе, утврђено је колики је значај сателитских снимака у реализацији различитих инфраструктурних објеката и утврђено које додатне информације би требало прикупити сателитским снимањем. Такође је закључено да је неопходно омогућити и даљу дистрибуцију производа насталих употребом сателитских снимака, а све су то одреднице које утичу на формирање цене.
Сателитски снимци за епоху 2020 имаће бољу резолуцију и захтевније техничке услове за прикупљање и обраду података како би се добио најбољи могући квалитет, а обезбеђене су и лиценце како би се дистрибуција сателитских снимака могла вршити свим корисницима, а не само државној управи и локалној самоуправи.
Одлука о набавци сателитских снимака за епоху 2020 донета је на основу тога колико ти снимци могу донети прихода Републици Србији и они су вишеструки у односу на набавну цену.
Овде треба подсетити да је тренутно у току судски спор у ком су сателитски снимци из епохе 2015/2016 једини и основни доказ који би требало да омогући да држава тај спор и добије и тако уштеди 10 милиона евра.
Даље у тексту, аутор тврди да због магле нико не може да утврди да ли је неки од милион нелегалних објеката сазидан пре усвајања Закона о легализацији.
У овој тврдњи, аутор је изрекао три неистине. Прво да су сателитски снимци покривени маглом, друго да постоји милион нелегалних објеката и треће да постоји Закон о легализацији.
Истина је да је на основу сателитских снимака из епохе 2015/2016 утврђено да у Србији постоји 4,5 милиона објеката на којима су видљиве промене које нису уписане у катастар, те да је милион објеката срушено. На основу тога је формирана Евиденција о утврђеним променама на објектима. Постоји Закон о озакоњењу објеката према којем се Евиденција и сателитски снимци могу користити за покретање поступка озакоњења.
Аутор у тексту инсинуира да се због магле на сателитском снимку не види нелегални објекат на Панчићевом врху на Копаонику.
Истина је да је на сателитскм снимцима из епхе 2015/2016 јасно видљив Панчићев врх на Копаонику као и сви објекти који се на њему налазе.
Потом аутор износи полуистину и у тексту наводи да ће кредит Светске банке на крају можда морати да враћају сви порески обвезници.
Истина је да је Републички геодетски завод државна институција која је корисник буџетских средстава и чији сви приходи представљају приходе буџету Републике Србије. Уговор о кредиту за пројекат „Унапређење земљишне администрације у Србији“ склопила је Влада Републике Србије, а ратификовала Народна скупштина. Републички геодетски завод је институција која имплементира пројекат. У складу са тим, Влада Републике Србије је надлежна за враћање кредита.
На послетку, згодно је парафразирати аутора Уводника:
Да ли је могуће да главни и одговорни уредник заправо и не зна ништа о теми о којој пише? Или просто намерно не говори истину? А не зна се да ли је горе ако не зна или свесно лаже.
