Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,5 милијарди евра, што је за 43 одсто више у односу на трећи квартал 2019. (пре пандемије) и за 10 одсто мање у односу на исти квартал претходне године. Од 1,5 милијарди евра, чак 478,8 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта. Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у трећем кварталу 2023. године у Републици Србији био је 29.248 што је за 7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије корона вируса и за 15,9 одсто мање него у трећем кварталу 2022. године.
Највећи удео у укупном промету непокретнсти заузима продаја станова (777,9 милиона евра), са учешћем од 52 одсто од укупно прометоване вредности, што је за 4 процентна поена мање него у трећем кварталу 2022. године. За куће је издвојено 131,2 милиона евра (9 одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 107 милиона евра (7 одсто од укупне вредности), за пословне просторе 73,3 милиона евра (5 одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 52,6 милиона евра (4 одсто од укупне вредности). Када је реч о начину плаћања, 6,6 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је 3 процентна поена мање него лане.
Највећи обим новчаних средстава, и на укупном и на делимично регулисаном тржишту, забележен је у канцеларији Јавни бележник Србислав Цвејић и износи 63,7 милиона евра, од чега је 45,6 милиона на делимично регулисаном тржишту. Највећи број купопродајних уговора на тржишту непокретности, закључено је у канцеларији Јавни бележник Милка Средојевић и износи 381 уговор, док на делимично регулисаном тржишту, Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић је канцеларија са највећим бројем достављених уговора са 192 уговора.
У Београду, у трећем кварталу 2023. године за непокретности је издвојено укупно 715,5 милиона евра, од чега је за станове издвојено 456 милиона евра. Град Београд је забележио и највећи број од 6.316 купопродајних уговора.
Упоредо са извештајем са тржишта непокретности Републички геодетски завод је објавио и РГЗ Индекс цена станова за трећи квартал који износи 157,03, што представља раст од 1,11 одсто у односу на други квартал. Годишња стопа раста цена је и даље висока, и износи 8,20 одсто гледано за целу Републику Србију.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.475 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 346 m2, 2.219.888 евра на Савском венцу. Најскупља кућа продата је у градској општини Стари град (Град Београд) за 2.000.000 евра. Најскупље плаћено паркинг место у трећем кварталу плаћено је 48.000 евра.
У сегменту „староградње“ међугодишњи раст цена је износио 9,26 одсто док је у сегменту „новоградње“, односно куповине од инвеститора, раст цена износио 6,26 одсто. Ниво индекса цена у овом периоду предњачи у региону Војводине (вредност индекса 164,71) и граду Београду (вредност индекса 158,98).
У извештају Републичког геодетског завода налази се анализа тржишта некретнина у Републици Србији за трећи квартал 2023. године, као и упоредна анализа података у периоду од 2019. до 2023. године. Овај извештај омогућава увид у трендове цена и продаје некретнина у Републици Србији. Извештај ће бити користан за инвеститоре, купце и продавце некретнина у Републици Србији због тога што даје објективан увид у стање на тржишту непокретности.
ДАТОТЕКЕ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ
Извештај о стању на тржишту непокретности у трећем кварталу 2023. године
Извештај о индексу цена станова за трећи квартал 2023. године
