Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 6,5 милијарди евра, што је чак 57,8 одсто више у односу на 2019. и за 13 одсто мање у односу на рекордну 2022. годину. Укупно је извршено 121.627 купопродаја на тржишту непокретности у претходној години, што је за 15,7 одсто више у односу на 2019. пре избијања пандемије корона вируса и за 13 одсто мање него у 2022. години.
Територијално, највише продаја непокретности остварено је у Војводини (33 одсто свих купопродаја), Шумадији и Западној Србији (27 одсто свих купопродаја), Граду Београду (23 одсто купопродаја), док је регион Јужне и Источне Србије забележио удео од 17 одсто у броју купопродаја непокретности. Највећи број купопродаја у укупном промету непокретности заузима продаја станова (26 одсто). Осим станова највише је прометовано пољопривредно земљиште (17 одсто), грађевинско земљиште (16 одсто) и куће (13 одсто).
Највећи број склопљених уговора у 2023. години закључен је на подручју Првог основног суда у Београду са 10.253 купопродајна уговора, на чијој територији је забележен и највећи обим новчаних средстава од око 1,7 милијарди евра. Канцеларија Јавни бележник Милка Средојевић, са територије Основног суда у Ужицу, са укупно 1.605 уговора, је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора у 2023. години, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије Првог основног суда у Београду, канцеларија са највећим обимом новчаних средстава на тржишту непокретности од око 302,7 милиона евра (1.604 купопродајних уговора).
У Граду Београду за све непокретности је издвојено 3,2 милијарде евра, а у Београду је забележено и највеће учешће у укупној суми прометованих станова (61 одсто свих станова купљених у 2023. је купљено у Београду). Осим станова, Београд има највеће учешће и у вредности прометованих гаражних простора (74 одсто), пословних простора (53 одсто), пословних објеката (51 одсто) и грађевинског земљишта (36 одсто).
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у 2023. години 7 одсто свих непокретности је плаћено из кредитних средстава, а највећи удео, укупно 17 одсто свих станова у Републици Србији је плаћено кредитним средствима.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи стан, укупне површине 383 m2 продат на општини Савски венац, у комплексу „Београд на води“ по цени од 2.601.888 евра, док је најскупља цена по квадратном метру постигнута у истом комплексу и достигла је вредност од 11.475 евра.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је у Новом Пазару за 23.375 евра, површине 88 m2, а највиша уговорена цена пословног простора од 7.820.000 евра остварена је на београдској општини Палилула, површине – 7.551 m2. Најскупље гаражно место по цени од 63.000 евра прометовано је на београдској општини Стари град.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу по цени од 76 евра/m2 за парцелу површине 1,97 хектара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2023. години прометовано је у општини Врбас по цени од 3.5 милиона евра за 249 хектара.
У извештају Републичког геодетског завода налази се анализа тржишта некретнина у Републици Србији за 2023. годину, као и упоредна анализа података у периоду од 2019. до 2023. године. Овај извештај омогућава увид у трендове цена и продаје некретнина у Србији и користан је за инвеститоре, купце и продавце некретнина у Републици Србији због тога што даје објективан увид у стање на тржишту непокретности.
Комплетан извештај можете преузети ОВДЕ.
