1.3.2023.

Према извештају Републичког геодетског завода за 2022. годину, тржиште непокретности у Републици Србији наставља са растом већ четврту годину заредом и то мерено бројем остварених трансакција промета и укупне вредности купопродаја. За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем пре свега раста каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, ниво цена непокретности у Србији у протеклој години бележи снажан раст. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него у претходним годинама.

/content/Vesti/2023/03/Broj kupoprodaja po regionima.png

Укупна вредност тржишта непокретности у 2022. достигла је 7,5 милијарди евра, што је 22% више у поређењу са 2021. Вредност трансакција у појединим сегментима тржишта по врстама непокретности у 2022. години у односу на 2021. повећао се за 26% када су у питању станови, 56% гаражни простори, тржиште пословних простора порасло је за 28%, грађевинског земљишта за 23%, док је вредност прометованих кућа забележила повећање од 11%.

Број купопродаја у 2022, је са укупно 140.561 реализованих трансакција, повећан за свега  1,8% у односу на 2021. Продаја станова повећана је за 3%, гаражних простора за 23%, пословних простора за 2%, док је број продатих кућа остао на истом нивоу као претходне године. Број трансакција купопродаја пољопривредног земљишта порастао је за 5%, док је код продаје грађевинског земљишта забележен пад од 6% годишње.

Територијално, највише продаја непокретности остварено је у Војводини (35% свих купопродаја), Шумадији и Западној Србији (25% свих купопродаја), Граду Београду (24%), док су Јужна и Источна Србија забележиле најмањи број трансакција (16%). Најскупље некретнине, мерено ценом по метру квадратном, и даље су у Граду Београду и то у комплексу „Београд на води“ где је постигнута цена од  10.400 евра по квадратном метру. Највише плаћен појединачни стан, укупне површине 383 м2, плаћен је 2.469.888 евра, у истом комплексу.

Највећи међугодишњи раст броја купопродаја забележен је у региону Јужне и Источне Србије за 4,7%, затим у Граду Београду за 4,4%, Шумадије и Западне Србије за 0,2%, док је у региону Војводине није било промене у односу на 2021. годину.

На подручју Првог основног суда у Београду забележен је највећи број купопродајних уговора, а највећи број уговора, укупно 2.465, закључено је у канцеларији Јавни бележник Србислав Цвејић.

/content/Vesti/2023/03/Udeo placanja stanova iz kredita.png

Употреба кредитних средстава за финансирање куповине непокретности у 2022. години је смањена за 2% у односу на претходни период. У 2022. години 11% свих непокретности у Републици Србији купљено је уз учешће кредита, наспрам 13% у 2021. години. Из кредитних средстава најчешће су  куповани станови, 26% свих купопродаја станова у 2022. (5% мање него у 2021).

Датотеке за преузимање

Релевантне вести