Мр Борко Драшковић послао је јавни позив привреди и локалним самоуправама да у будућности орјентишу доношење одлука на основу информисаног одлучивања заснованог на геопросторним подацима који дотичу свих 17 циљева одрживог развоја Агенде 2030. Драшковић је нагласио да РГЗ мења начин пословања у циљу стварања транспарентног и дигиталног окружења.
У првом делу конференције, који је био посвећен значају сарадње између институција, речено је да је српско-шведски експертски тим направио чврст темељ за будуће инвестиције у Србију. Шефица групе за развојну сарадњу при амбасади Краљевине Шведске у Србији Карин Мекдоналд истакла је значај коришћења геопросторних података као основе доброг предузетништва и владе. Она је наговестила да ће даљом реализацијом оваквих пројеката Шведска наставити да подржава напоре Србије на путу достизања стандарда ЕУ међу којима је један од најважнијих транспарентна администрација окренута корисницима.
Шеф Међународног одељења Лантматериета Краљевине Шведске Микаел Лилје изразио је наду да ће РГЗ и ова агенција наставити и у будућности да сарађују на реализацији пројеката од значаја за унапређење предузетништва у Србији.
Конференцији је присуствовао и Данило Цицмил, саветник Председника Србије за инвестиције.
У другом делу конференције, Матијас Рантанен, пројектни менаџер из Лантмäтериет-а и Немања Паунић, члан пројектне јединице из РГЗ-а, представили су резултате и могућности Регистра инвестиционих локација. Овај регистар је најважнији резултат пројекта и представља свеобухватну базу података о инвестиционим локацијама прикупљеним на подручјима 11 пилот општина. Нова платформа пружа могућност да све локалне самоуправе у Србији представе податке о инвестиционим локацијама на својој територији. Тај регистар омогућиће потенцијалним инвеститорима да на дигиталној платформи пронађу локацију која им одговара на основу жељених параметара и да директно комуницирају са одређеном јединицом локалне самоуправе.
Генерални директор Развојне агенције Србије Радош Газдић говорио је о сарадњи РАС-а и РГЗ-а. Нагласио је да Регистар инвестиционих локација може бити значајан корак у постизању одрживог и инклузивног економског раста у Републици Србији, унапређењу пословног амбијента, унапређењу климе за прилив инвестиција и иновативности приватног сектора и да ће он представљати користан алат Развојној агенцији Србије у својој посредничкој улози између инвеститора и јединица локалне самоуправе.
Помоћник директора РГЗ-а Дарко Вучетић истакао је да је Регистар инвестиционих локација предвиђен као један од најважнијих сегмената будућег еПростора. Да би испунио сав потенцијал који поседује, неопходно је укључење свих локалних самоуправа на територији Републике Србије.
– Развијање Регистра представља једну у низу активности у процесу развоја привреде Републике Србије и треба да допринесе јачању економије засноване на знању и иновацијама – закључио је Вучетић.
Реализација овог пројекта почела је у фебруару 2019. године. Градови који су први узели учешће у пројекту „Унапређење пословне климе у Србији“ су: Ариље, Бор, Ваљево, Врање, Књажевац, Пожаревац, Пирот, Сомбор, Ћуприја, Чачак, Зрењанин, Велика Плана, Велико Градиште, Крагујевац, Лапово, Нови Сад, Ниш и Шабац.
