Цене станова у „староградњи“ су, на нивоу Србије, порасле за 4,52%, док је „новоградња“, односно куповина од инвеститора имала већи међугодишњи раст који је износио 5,09%.
Продаја станова у првом тромесечју 2024. године у Републици Србији остала је на приближно истом нивоу као прошле године. Током првог квартала 2024. дошло је до стабилизације потражње за становима у Републици Србији, са забележених 10.186 уговора о промету станова (0,7% мање него у истом периоду прошле године), уз укупну вредност од 834 милиона евра (2,5% мање него прошле године).
Гледано по регионима у Србији приметне су одређене разлике у трендовима на тржишту станова. Када је реч о броју продаја и вредности промета, Шумадија и Западна Србија бележе значајан раст продаје станова од 11,28% и вредности купопродаја за 24,04%. Јужна и Источна Србија такође бележе раст, са повећањем продаје станова од 4,92% и вредности купопродаја за 37,50%. Насупрот томе, Београд бележи пад продаје станова од 6,5% и вредности купопродаја за 10,13%. Слична ситуација је и у Војводини, где је број продаја станова смањен за 4,32%, а вредност купопродаја за 0,56%. Када је реч о ценама станова, у односу на први квартал 2023. године, цене су порасле у у региону Војводине за 5,00%, Граду Београду 4,50%, Шумадије и Западне Србије за 3,49%, а као и у претходних неколико квартала најснажнији раст цена забележен је у региону Јужне и Источне Србије и износио је 7,16%.
Када се упореди индекс цена станова у Србији са индексима у земљама Европе, Србија је имала умерен и стабилан раст цена. Према доступним подацима за четврто тромесечје 2023, већи број држава бележи драстичније успоравање или пад тржишта непокретности, док је пар земаља забележило двоцифрен раст.
РГЗ индекс је развијен у складу с међународним методолошким смерницама и обезебеђује грађанима и привреди да на једноставан начин, ажурно и бесплатно прате кретања на тржишту непокретности.
