Иако први подаци о описивању и мерењу земљишта у Србији датирају још из периода српске средњовековне државе, 1837. се сматра за годину почетка развоја професионалне геодетске делатности јер је српски књаз Милош Обреновић, на „Спасовској народној скупштини” одржаној 28. маја 1837. године у Крагујевцу, покренуо питање премера и класирања земљишта. Књаз је том приликом одржао „Слово” и у тачки 3 наредио да се „...да земљу мотком премерити...” ради правилнијег разреза данка сељацима.
Питање катастарског премера и оснивања катастра у Србији покренуо је Милан Андоновић који је основао Земљомерску школу у којој је за кратко време постојања (1890-1895) одшколован велики број савремено обучених земљомера. По престанку рада ове школе Милан Андоновић је основао Геодетски завод, који је наставио започете радове на премеру за потребе израде регулационих планова.
У овом периоду се јављају и војне потребе у погледу израде карата територије државе Србије што је поверено Другом одељењу Главног Ђенералштаба Српске војске, основаном 5. фебруара 1876. Током 1881. и 1892. године завршен је топографски премер Србије у којем су учествовали, у то време приправници генералштабне службе, а касније великани српске војске Степа Степановић, Петар Бојовић и Живојин Мишић. Ово одељење је почетком ратова 1912. реорганизовано у ратну јединицу као Топографско одељење Врховне команде којом је руководио дивизијски ђенерал Стеван Бошковић, академик и познати геодетски научник и стручњак.
Између два светска рата Бошковић је наставио започето и организовао рад на успостављању триангулације, нивелмана, топографских премера Југославије, као и израду војних и топографских карата.
Период од 1945. до 1987. године карактеришу битно различите околности и услови у односу на период између два светска рата. Пред геодетску струку су постављени захтеви за радовима на обнови државе и аграрној реформи који су били ограничени изазовима као што су релативно мали број геодетских стручњака и недостатак техничке опреме. Уредбом Владе Народне Републике Србије 1947. године оснива се Геодетска управа, која 1955. постаје Републичка геодетска управа, као самостални државни орган са надлежностима планирања, руковођења и извођења геодетских радова.
Територијалне и административне поделе и промене, са почетка деведесетих година прошлог века, утицале су и на реорганизацију геодетске службе. Двадесетог новембра 1992. године основан је Републички геодетски завод који је преузео надлежности Републичке геодетске управе, покрајинских општинских геодетских управа и Градског геодетског завода Београда.
Током претходних 30 година Републички геодетски завод је унапредио и дигитализовао свој начин пословања и комуникације са корисницима услуга и он данас представља савремену државну институцију која нуди дигиталне сервисе, податке који су доступни, поуздани и транспарентни, а рад ефикасан.
