Надамо се да ће посредовањем Владе Србије у решавању неспоразума у комуникацији и тумачењу закона са Јавнобележничком комором и Министарством правде довести до тога да се овај горући проблем за грађане реши.
РГЗ сваког месеца извештава надлежне државне органе о броју одбачених предмета који су нам стигли преко нотарских канцеларија. На основу вишемесечне евалуацију ми смо 1. јула упутили допис Јавнобележничкој комори Србије у ком смо им указали на најчешће грешке и неправилности које су довеле до тако великог броја одбачених предмета. Често јавни бележници приликом доставе исправе кроз апликацију еШалтер врше одабир погрешног класификационог знака, и онда нам једну исту исправу достављају више пута тако да служба сваки пут мора формирати нов предмет на истој непокретности и у сваком донети одлуку. Оваквим поступањем се беспотребно увећава обим послова у службама које су већ довољно оптерећене пословима у оквиру надлежности прописаних законом. Дешава се такође да у исправама које достављају јавни бележници нема јасно означених непокретности противно начелу одређености, тако да Службе за катастар не могу извршити упис забележбе поднетог захтева услед чега може доћи до губитка редоследа првенства, јер уколико у међувремену друго лице поднесе захтев за упис на истој непокретности будући да служба мора да узима у поступак исправе по редоследу пријема. Такође, у одређеном броју случајева, јавни бележници не достављају оставинска решења надлежној служби у законском року од 24 часа који је прописан чланом Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова од дана извршности одлуке, односно правоснажности што производи негативне последице за странке. Велику правну несигурност код грађана ствара и овера купопродајних уговора код нотара који се односе на непокретности које нису коначно уписане у катастар што за последицу може имати да купац из таквог уговора не стекне својину и не буде уписан као власник уколико решење о упису његовог правног претходника- продавца буде поништено у поступку по евентуално изјављеној жалби друге стране. Код овере таквих уговора о купопродаји важно је да нотар унесе у солемизациону изјаву да је странке упозорио да решење о упису није коначно и да може доћи до одбацивања уписа. Оваквим необавештавањем странака у поступку о могућности да им се одбаци упис, доводи грађане у заблуду а привреди отежава пословање и доводи до беспотребних судских спорова.
Подсећамо и да РГЗ бесплатно издаје дигитални лист непокретности свима и да је јавно доступан грађанима. Државни органи, локална самоуправа, јавни бележници и геодетске организације могу бесплатно преузети са сајта РГЗ за своје потребе а уколико га издају у папирном облику онда ова услуга кошта 540 динара. Код свих државних органа лист непокретности чији је извор катастар изгледа исто, осим када га издају нотари, који га пребацују на мемомрандум Министарства правде, што ствара велику конфузију код грађана јер се питају који је меродаван лист непокретности. Опет напомињемо да такав начин издавања листа непокретности није у складу са уредбом која је донета. У члану 2 наведене уредбе стоји да извод „јесте оригинални приказ извода из листа непокретности и листа вода из Геодетског катастарског информационог система Републичког геодетског завода“, док је у члану 3 написано да јавни бележник издаје изводе „тако што путем апликације коју обезбеђује министарство надлежно за послове правосуђа, а преко Сервисне магистрале органа која је повезана са ГКИС-ом, преузима податке из централног регистра катастра непокретности и одштампани истоветни визуелни приказ тих података, који садржи означење датума ажурности тих података, оверава својеручним потписом и печатом“.
РГЗ подсећа да је Уредба усвојена са циљем да се грађанима поступак решавања захтева убрза и олакша. Због издавања различите форме извода створио се контраефекат – грађани су збуњени и натерани да проверавају валидност документа непотребно долазећи на шалтер катастра.
Подсећамо да је РГЗ-а добио многобројна међународна признања за свој рад и пројекат „Унапређење земљишне администрације у Србији“ који реализује у сарадњи са Светском банком. Напомињемо и да је у последњем извештају Европске комисије за 2020. годину о напретку Србије наведено да је евидентиран напредак у имплементацији ИНСПИРЕ директиве за чије спровођење је задужен управо Републички геодетски завод.
