Премијерка Ана Брнабић је изјавила данас да је започета реформа катастра и да он више неће бити рак-рана за наше грађане и привреду, а министарка грађевине Зорана Михајловић је најавила да ће катастар бити потпуно електронски до 2020. године.
Брнабић је, након обиласка Републичког геодетског завода заједно са министарком Михајловић, рекла да се већ неколико месеци ради на реформи катастра и да парламент тренутно расправља о Закону о националној инфраструктури геопросторних података.
Она је подсетила да је Влада већ усвојила предлог измена Закона у упису у катастар и нагласила да је то једна од најкомплекснијих реформи која ће бити спроведена.
"Влада се не плаши да се ухвати у коштац са тим", поручила је Брнабић и додала да су се грађани чак и деценијама борили са уписом имовине у катастар и да томе мора доћи крај.
Премијерка је захвалила Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, РГЗ-у и свим другим институцијама које раде на реформи катастра.
Истакла је да је рефома катастра уз реформе у здравству вероватно најзначајнија реформа за грађане.
"Јер, су то проблеми са којима су се грађани борили деценијама. Желимо да томе дође крај, да катастар не буде претња по стабилност породичних финансија, имовине и некретнина грађана, а уједно и да олакшамо пословање привреди", нагласила је Брнабић.
Михајловићева је истакла да је циљ да упис имовине убудуће буде само на једном шалтеру.
Она је представила реформу катастра која ће скратити време уписа имовине и омогућити да се читав посао уместо на шест места заврши само на једном месту - код јавног бележника.
Брнабић и Михајловић су у РГЗ-у посетиле салу са северима који ће се користити за електронски катастар.
Михајловић је рекла да би током априла посланици у скупштини требало да расправљају о предлогу измена Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова, које би требало да ступе на снагу од 1. јула.
Суштина измена јесте увођење бележника односно нотара у поступак уписа у катастар непокретности, што ће грађанима омогућити да лакше и брже упишу своју имовину, објаснила је Михајловић.
Како је рекла, грађани ће тада моћи све да заврше само на једном месту - код нотора, који ће да дигитализаује уговор, електронски га овери да га шаље по службеној дужности тамо где је потребно.
"Сада се прво у РГЗ прибавља извод из катастра. Након овере код јавног бележника, поново се исти уговор носи у РГЗ, ради уписа, а после тога у републичку и локалну пореску управу. Реформом катастра и доношењем новог закона, грађани и инвеститори читав посао ће завршавати на једном месту, код јавног бележника, а читав поступак одвијаће се електронски", рекла је Михајловић.
Како је рекла, реформа катастра је наставак "реформе деценије", увођења е-дозвола, која је заиста била револуционарна.
"Верујем да ће и ова реформа такође бити револуционарна, јер ћемо решити проблем уписа у катастар, чиме ће грађани добити ефикасан систем, као што сада имају кад су у питању грађевинске дозволе, које се данас добијају за неколико дана", рекла је Михајловић.
Она је новинарима представила путању предмета које катастар решава у другом степену, која сада траје и до 10 или 15 година.
"Сада разни референти примају предмет, улажу се жалбе, па још ако нису решени имовинско-правни односи, онда имамо предмете који се решавају годинама. Новим законом и реформом катастра, све ће се одвијати у много мање корака и са много мање потрошеног времена", рекла је Михајловић.
Истиче да се читава реформа ради због грађана, који ће добити ефикасан катастар и правну сигурност.
Она је као пример навела случај избеглица из Крајине који су у Земуну саградили куће, чији су власници, али који немају уписане некретнине јер нису спроведене све процедуре у катастру.
"Ако би данас неко од тих људи покушао да упише своју кућу, морао би да тражи одобрење од осталих 499 грађана на истој парцели", додала је она.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је да је реформа катастра још један корак у правцу е-управе у Србији.
"Са папирних планова, још из времена Марије Терезије, прелазимо на електронски систем, чиме улазимо у исти ранг са развијеним европским земљама, али и са неким суседима, који су предњачили у овој области, као што је Македонија. Катастар, који је био један од најлошије оцењених институција пре седам година у нашим истраживањима, данас предњачи у реформи и прети да по успеху и претекне електронске грађевинске дозволе", навела је Јовановић.
Директор РГЗ Борко Драшковић захвалио је Влади Србије на подршци кадровском јачању ове институције.
"У среду, 4. априла, биће расписан конкурс за пријем 567 нових запослених у РГЗ, на основу одобрења владе. То је историјски број који се запошљава у државној управи, до сад је највећи број био око 240", рекао је Драшковић.
Он је додао да РГЗ, такође уз подршку владе, кроз пројекат са Светском банком, ради и на јачању инфраструктуре, чије су резултате премијерка и потпредседница данас могле да виде.
