28.7.2023.

Извештај Републичког геодетског завода са тржишта непокретности за други квартал 2023. показује да је у Републици Србији дошло до стабилизације и смиривања на тржишту након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије корона вируса. Инфлаторни притисци у Србији и у ЕУ слабе што се одражава и на тржиште непокретности у Србији. У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности наставља да расте и износи 34% од укупног промета. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу 2023. је дошло и до умеренијег раста цена станова.

Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1.7 милијарди евра, што је за 70 одсто више у односу на други квартал 2019. (пре пандемије) и за 13 одсто мање у
односу на исти квартал претходне године. Од 1,7 милијарди евра, чак 567,6 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.

Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у другом кварталу 2023. године у Републици Србији био је 30.548 што је за 18 одсто више у односу на други квартал 2019. године,
пре избијања пандемије корона вируса и за 13 одсто мање него у другом кварталу 2022. године.

Највећи удео у укупном промету непокретнсти заузима продаја станова (962,3 милиона евра), са учешћем од 58 одсто од укупно прометоване вредности, што је за 2 процентна поена више него у другом кварталу 2022. године. За куће је издвојено 127,3 милиона евра (8 одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 113,5 милиона евра (7 одсто од укупне вредности), за пословне просторе 94,1 милиона евра (6 одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 54,4 милиона евра (3 одсто од укупне вредности). Када је реч о начину плаћања, 7 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је 5 одсто мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови (укупно 16 одсто).

Највећи обим новчаних средстава, и на укупном и на делимично регулисаном тржишту, забележен је у канцеларији Јавни бележник Србислав Цвејић и износи 89,2 милиона евра, од чега
је 71,4 милиона на делимично регулисаном тржишту. Највећи број купопродајних уговора на тржишту непокретности, закључено је у канцеларији Јавни бележник Јасна Бојаџиевска и износи 479 уговора, док на делимично регулисаном тржишту, Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић и канцеларија Јавни бележник Јасна Бојаџиевска деле прво место са по 258 уговора.

У Београду, у другом кварталу 2023. године за непокретности је издвојено укупно 871 милиона евра, од чега је за станове издвојено 596 милиона евра. Град Београд је забележио и
највећи број од 7.548 купопродајних уговора.

Највеће цене су постигнуте за станове у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.495 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 344 м2, 2.011.273 евра на Новом Београду. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра. Најскупље плаћено паркинг место износи 58.400 евра.

У извештају Републичког геодетског завода налази се анализа тржишта некретнина у Републици Србији за други квартал 2023. године, као и упоредна анализа података у периоду од 2019. до 2023. године. Овај извештај омогућава увид у трендове цена и продаје некретнина у Републици Србији. Извештај ће бити користан за инвеститоре, купце и продавце некретнина у Републици Србији због тога што анализира тренутно стање на тржишту.

 

Датотеке за преузимање

Релевантне вести